Reportaža sastav

Reportaža sastav sa putovanja

U životu sam išao na mnoga nezaboravna putovanja, a nadam se da ću ih imati još dosta.  Radujem se godišnjem putovanju sa svojom porodicom u neki grad naše zemlje i nikad neću zaboraviti naše putovanje u Golubac , iako je bilo bezbroj nezaboravnih putovanja. Ali jedno putovanje, koje mi je ostalo u mislima i imalo je najveći uticaj na mene nije porodično putovanje. Bilo je to putovanje koje je naša nekadašnja učiteljica osmislila za celo odeljenje. Bio je to obilazak najpoznatijih manastira, a naročito Studenice. 

Svake godine je naša učiteljica osmišljala kraće izlete za svu deu koja su želela da vide nešto novo.  Jednog petka smo svi ustali rano, a autobus je krenuo u sedam. Nakon iscrpljujuće duge vožnje i zanimljivih autobuskih priča, došlo je vreme da stignemo na naše prvo odredište. Svi smo se obukli pristojno, devojčice su imale duge suknje i ušli smo u manastir.

Ovo je bio ceo kompleks, koji se sastojao od glavne zgrade i od dve crkve u okviru manastira, takođe, unutar imanja su se nalazile odaje u kojima su boravili svi monasi. Imanje je bilo preveliko, obloženo zelenom, prelepom travom. Nikada do tada nisam video velelepnije zdanje, a učiteljica nam je pričala da je ovaj manastir osnovao Stefan Nemanja u  jedanaestom veku, kome je pomogao i njegov sin Sv. Sava. Kamene i drvene klupe su bile duž imanja, na kojima je moglo da se uživa u svežem prolećnm vazduhu. Po imanju se šetale različite životinje, a na obližnjoj livadi, ovce i koze su pasle. Postojao je čak i zvonik, koji bi se oglašavao na svakih sat vremena i time označavao vreme.  Ovo mi je bio omiljeni manastir, jer je bio ubedljivo najlepši.

Nekoliko sati kasnije, ušli smo ponovo u autobus i uputili se ka još jednom manastiru, koji je definitivno najbitniji za lozu Nemanjić, a to je Žiča. Ovaj manastir je crvene boje, a sagradio ga je Nemanjin sin, Stefan Prvovenčani. U ovom manastiru su se krunisali skoro svi vladari iz ove drevne dinastije. Iako je bio nešto manji od Studenice, ne mogu da kažem da ovaj manastir takođe nije imao neku posebnu čar.  Ovde je bio jedan zanimljivi monah, koji je bio upućen u mnoge prošle događaje i koji nam je ispričao bezbroj zanimljivosti. Bilo mi je krivo što nam neko u Studenici nije pričao neku ovakvu priču.

Oba manastira su bila posebna na svoj način i bio sam srećan što sam ih posetio. Iako većinu đaka i nije zanimalo ono što su monasi pričali, ja sam uživao, jer su me te priče podsećale na mog deku.

Prespavali smo u hotelu u blizini Čačka, u kom je bilo gomila zabavnih trenutaka. Bilo je dosta šala na račun devojčica, koje smo mi dečaci napravili. Ali to je sve deo školskog doba i sve je to normalno za odrastanj.

Ovo putovanje je bilo pre tri godine. Ali ono  je još uvek živo u mom sećanju. Ulilo mi je veru i izgradilo neko posebno drugarstvo među mojim vršnjacima (neki su mi sada najbolji prijatelji) i podsetilo me da ću ga zauvek čuvati i živopisno ga se sećati.

Reportaža sastav

Reportaža o putovanju na more sastav

Život povezan sa kretanjem; kretanje kontroliše vreme; vreme donosi promene; a život želi promene; promenu donosi putovanje. Ljudska bića su prinuđena da se kreću. Čovek putuje u avanturu, u razgledanje grada, obilazi nepoznate teriotrije…

Putujemo na planine zimi, na  more leti, kako bismo se rashladili tokom vlikih vrućina. Često ljudi žele tokom zimskog doba da odu na neka toplija mesta. Često tako otputujemo predaleko, na primer u Egipat ili Dubai,  gde zimi imamo mogućnosti da uživamo u suncu.

Putovanja nas obrazuju. Uče nas mnogo čemu, a pre svega uživanju. Putovanja moraju da budu deo obrazovanja u svakom delu sveta. Društveno i fizičko blago odvija se pred našim očima, kada putujemo. Putovanje pruža praktično iskustvo življenja. Upoznaje nas sa stilom životnih navika, običajima, tradicijom, hranom, odećom, pre svega prirodom ljudi rasprostranjenih širom sveta. Tako duboko znanje je teško dobiti iz knjiga. Putovanje okuplja čoveka svih uzrasta i nacija.

Tako sam ja uživao na putovanju na more u Grčku, pre dve godine. Kada sam ugledao Egejsko more iz autobusa, bio sam oduševljen i želeo sam istog trenutka da uskočim. Smeštaj u kome smo bili je bio lepi hotel sa prelepim lobijem i još veličanstvenijom recepcijom. Sa leve strane je bio restoran, a sa desne strane vrata sa izlazom na veliki bazen i baštu. Sobe su bile prostrane, sa udobnim krevetima i prelepim pogledom na more…A na plaži, veliko peščano prostranstvo sa slamnatim suncobranima i drvenim ležaljkama. More je bilo mirno i toplo, savršeno za plivanje i relaksaciju. Sve je bilo prosto neverovatno, kao u snu.

Ovo putovanje je povećalo prijateljstvo među članovima moje porodice. Na moru smo se nekako bolje razumeli, razvili smo dodatnu ljubav i uzajamno poštovanje. Takođe putovanja šire mentalni horizont. Svi oni koji su intenzivno živeli postaju najbrižnija osoba. Putovanja izlažu čoveka različitim vremenskim uslovima. Putnik je izložen jakim kišama, jakoj hladnoći ili užarenoj vrućini. Ponekad uživamo u finom oporom kopnenom vazduhu do brdskog povetarca. Ponekad putnik spava pod otvorenim nebom u pustinji ili pod senkom drveća. Takav život čoveka čini čvrstim i zdravijim. Iako nisam obišao mnogo mesta još uvek, nadam se da nekada u budućosti hoću. Želim da iskusim sve čari svih vrsta putovanja.

Putovanja nas približavaju prirodi. A putovanja na more su mnogima omiljena. Dok idemo u toplije, južnije krajeve uživamo u izlascima i zalascima sunca , uživamo u šumu morske vode i upoznavanju svih skrivenih uvala i plaža. Uživamo u šopingu različitih primorskih začina, al i krzna i kože. Oabvezno se sa mora donese brdo poklona i stvari i postajemo na neki način trgovci. Putovanje čini osobu pažljivijom i mudrijom. Putovanje pomaže svima, ali više nego mladima i tragačima za znanjem.

Reportaža sa koncerta sastav

10. novembra 2017., majka me je povela na koncert klasične muzike u Kolarac.  Naš čuveni dirigent Bojan Suđić je dirigovao filharmonijom. Izveli su šest dela, uključujući dela J. S. Baha i Gustava Holsta. Dela su predstavljala različite stilove i vremenske periode, kao i umetničke svrhe i uticaje. Suđić je dirigovao svim delima, osim jednog dela Debisija, koje je vodio gostujući dirigent, gost koji je izašao na scenu za peti od šest dela.

Holstovo delo, „U suvoj zimi“, odražava veličanstven i pomalo energičan zvuk. Uključuje dinamiku koja se kreće od vrlo visoke i brze do niske i spore. Ovo me podseća na njegov rad o šumi,  koji takođe sadrži kako žičane, tako i duvačke instrumente, flauta je bila dominantan instrument, a u pozadini su se mogle čuti i  udaraljke. Posle Holsta došla je Grejnerova kompozicija „Kerol“ koja potiče od njegovog originalnog klavirskog dela. Međutim, za razliku od Holsta, Grejner beži od tradicioanlanog stila i koristi ekscentrične i ponekad neobične zvukove i aranžmane. Na primer, uključuje sinkopu i udaraljke koje prekidaju tok pesme, kako me je majka naučila. Veoma je čudno to što ja volim ovaj tip muzike, ali mi je odmalena razvijen njuh za klasičnu muziku.

Bahova religiozna melodija odražava njegov kraljevski stil. Trube naravno dobijaju prvo mesto za ovo delo, a pesma me je naterala da malo prošetam posle i razmislim o delu.  Usledila je Korsakovljeva „Poloneza“ koja je uključivala vokale za manje vedro raspoloženje. Njegov rad nije bio sav jeziv, ali je malo umanjio raspoloženje u koncertnoj dvorani. Prateća ili u osnovi ovog muzičkog dela je zanimljiva priča. Uključuje đavola i druge fantastične likove kako je opisano u programu.

Sledeće delo  je bilo Debisijevo i kao i obično, njegove meke i nežne melodije olakšale su nastup i publiku. Činilo se da su frule i klarineti omiljeni. Činilo se da je gostujući dirigent imao poseban dodir za Francuzovo delo. Noć je zaključena Šostakovičevim „GALOP-om“. Bila je velika i jaka i predstavljala je čvrst završetak večeri.

Generalno, zaista sam uživao u koncertu. Moj omiljeni aspekt bila je raznolikost izvedenih dela. Ne znam da li je bilo do kompozitora ili izbora pesama, ali slušanje kompozicija iz toliko različitih perioda i stilova povećalo je moju zainteresovanost za klasičnu muziku.

Najmanje mi se svideo Grejner, ali  da sam školovan, možda bi mi se i on više svideo. Činilo se da je deo publike zaista zaintrigirao njegov komad. Međutim, većina publike je ubrzo bila spremna za novu melodiju. Mislim da ovo pokazuje nivo muzičke stručnosti u sobi. Svakako je bilo mnogo manje ljudi nego na bilo kom drugom koncertu.  U ostalim komadima lakše sam uživao ja i oni pored kojih sam sedeo. Malo smo razgovarali o ovome nakon koncerta, kada me je mama pitala šta mislim o celoj stvari. Podelio sam svoja razmišljanja i ona se uglavnom složila. Međutim, ona dolazi često na ove koncerte, svakog meseca. Pored svog osećaja za normalnost, mislim da je simfonija pokazivala visok nivo veštine. Nisu svirali samo širok opseg muzike, već mi se činilo da se prilagođavaju svakom delu. Sve u svemu, jedno veoma interesantno i jedinstveno iskustvo.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.