Moje odeljenje sastav

 Mi smo  jedna bučna grupa učenika, to naši učitelji kažu o nama. Za ovo je uglavnom zaslužan Nikola. On je najbučniji od svih nas. Njegov glas je poput rike nekog bika, pa i još  glasniji. Čini se da ne može tiho da govori. Zapravo on ne govori, on viče. Verovatno nekakve veze sa tim ima njegova porodica. On povlači i sve nas ostale da čavrljamo. U ovoj bučnoj gomili nalazi se i dečak koji retko otvara usta. On je Petar, dečak koji sedi pored mene. On je tako nežno i mirno stvorenje da bi čovek mogao pomisliti da je nem. To nije tako. A čak iako bi neko hteo da ga dira, ne usuđuje se, jer je član školskog karate kluba.

Zatim je tu Doris, naša vredna učenica, ali često i poltron i cinkaroš.  Ona sedi tačno ispred učiteljskog stola. Ona je takav model učenika da je vole svi nastavnici. Svi je ipak volimo, jer nam pomaže sa domaćim zadacima.  Ona je uglavnom i redar u učionici. Ona se brine da nastavnici imaju dovoljno krede i da je učionica čista.

Tačno na kraju učionice sedi naša drug pospane glave. Izgleda da je Matiji potrebno više sna nego drugima. Između lekcija juri mačke po dvorištu. Neverovatno je što on može da zaspi u roku od dve sekunde. Onog trenutka kada učitelj ode nakon lekcije, Mata, kako ga zovemo krene da „hrče“ i mi znamo da je ponovo zaspao. Ali lako se budi na početku svakog časa.

Svaki razred ima i svog klovna. U našem razredu je to Janko, inače poznat kao “Janko klovn”. Uvek je spreman za neku šalu, stalno pravi neke zvrčke,  pokupi žabe iz reke i stavlja ih devojčicama u rančeve.  Pa kad čujemo kako devojčice vrište ili kada vidimo nastavnike kako se šetaju sa kredom na pantalona, znamo da je to Janko ponovo udario.

I ostali školski drugovi imaju svoje jedinstvene ličnosti. Svako doprinosi svom delu na našem času. Sve u svemu, mi smo grupa male dece koja je ponekad ponešto bučna, ali u celini se lepo ponašamo i svi se lepo družimo.

Sastav moje odeljenje

 U mom razredu ima oko trideset  učenika. Svi se odlčno slažemo, ali često smo odvojeni po grupicama. Mnogo vremena provodimo radeći  projekte, domaće zadatke i često imamo časove u prirodi. Nije ni čudno što su neki od mojih najboljih prijatelja moji školski drugovi, ipak smo svakog dana zajedno.

Generalno bih opisao svoj razred kao veselu gomilu. Naravno, postoji nekoliko tihih školskih drugara,  poput ____ i ____, koji više vole da drže do sebe i više vole da budu u nekom svom svetu, nego da se pridruže našem burnom “ludovanju”,  kada nastavnik nije na času. Ponekad se pitam kako su u stanju da blokiraju buku, jer u ta vremena možemo biti najdosadniji na celom svetu.

Ono čemu se najviše divim na času je naša sposobnost da skladno radimo zajedno. Saradnja je jedna od naših najjačih tačaka. Na primer, podržavamo uvek školske drugove koji učestvuju u godišnjim sportskim susretima ili na bilo kom takmičenju. Naši školski drugovi koji učestvuju, zauzvrat, uvek dobiju slobodne dane, kako bi mogli da se opuste. Kao rezultat, naša klasa je uvek na prva tri mesta za najbolje sportiste.

Naš timski rad se isplatio i na nedavnom crtačkom takmičenju. Takmičenje ne samo da je testiralo našu kreativnost , već je testiralo i našu sposobnost dobrog međusobnog rada. Uspeli smo da se složimo i tri meseca smo vredno radili na projektu. Na takmičenju smo dobili srebrnu medalju ili drugo mesto. Naš projekat je sada spreman za međuškolsko umetničko takmičenje, što nas čini zaista ponosnim.

Jedino što me rastužuje je što naš razred neće dugo ostati zajedno, pošto ćemo svi krenuti svojim putem nakon osnovne škole . Međutim, radujem se budućim odeljenjskim okupljanjima i druženjima.

Moj najbolji drug sastav iz srpskog

Kad pogledam u brda i doline svoje duše, mislim da imam veliku sreću jer imam mnogo prijatelja. Prijaelji su mi  zaista važni, a naročito moji drugari iz odeljenja.  Mogu da živim bez računara i televizora, ali ne mogu da živim bez drugara . Jedan od mojih prijatelja kojima se najviše divim je svakako Miloš. On je moj školski drug i veoma zanimljiva osoba. On je vrlo ljubazna i prijatna osoba i ja sam srećna što ga imam.

Među svim mojim drugarima, kojih je mnogo, mislim da je on najposebniji.  Iako u svakom redu u učionici poštujem svakog svog kolegu, opet najviše vremena provodim sa njim. Ima pametan izgled, dobru ličnost i uvek je veseo u bilo kom trenutku. Stariji je godinu dana od mene, jer je krenuo godinu kasnije u školu. On je malen i vitak, crnokos mršavog lica. Ima velike oči, šiljat nos i mala usta. Izgleda da je uvek dobro raspoložen.  Kada smo ga prvi put upoznali, svi iz odeljenja , možda smo mislili da je teško sa njim, ali zapravo nije uvek kao što vidimo na prvu loptu. Miloš je odgovorna osoba. Uvek se dobro brine o svojim obavezama  i pomaže i svima oko domaćih zadataka.  Može vrlo dobro da upravlja vremenom i sve  mu je organizovano u rasporedu. Brižan je i iskren.

Kad drugi prijatelji imaju poteškoća, on se uvek trudi da nam pomogne.Miloš je jedina osoba koju znam da je u bilo kom stanju uvek nasmejan i koji ne dozvoljava da ga bilo šta pogodi. Očigledno uživa u svakom sekundu života. Veseli energični dečak poput Miloša savršen je da nas obaspe pozitivnom energijom. Uvek ima način da razveseli bilo koga. Njegovi jedinstveni načini su čudni, ali uvek deluju. Smejemo se kada počne da imitira našeg učitelja ili nekog od naših roditelja. Rođen je za glumu.  Veoma sam srećna što je Miloš , kad god se naljutim ili  sam loše raspoložena, uvek u stanju da to promeni i magično me nasmeje. Svaki put kad vidim Miloša, motivišem se da budem sličniji njemu.

Njegova beskrajna ljubaznost i spretan smisao za humor uvek će imati mesta u mom srcu. Nadam se da će i dalje biti takav do kraja svog života, nasmejavajući nas sve još dugo. I kada se osnovna škola završi, sa ovakvom jedinstvenom osobom bih voleo da ostanem u kontaktu.

Moj razred sastav

Čak i nakon bezbroj razgovora sa roditeljima o tome kako može biti prvog dana škole, opet je drugačije kada se stvarno zadesimo u novom odeljenju. Nemoguće je imati dobro školsko doba bez dobrih drugara iz odeljenja.  Putovanje od stranaca do nerazdvojnih prijatelja  je neverovatno. Da sam pisao o onome što sam naučio od svakog mog druga iz razreda, čitali biste neverovatno dugi rad, pa ću to podeliti na par stvari koje sam naučio od svakog druga iz škole.

 Za neke je ulazak u sobu ispunjenu strancima zabavan izazov, a za druge apsolutno zastrašujući. Ako se plašite da upoznate nepoznate ljude, nema potrebe, jer su svi novi i svima je teško.  Uvek se zajednice učenika trude da se niko ne oseća izolovano. Sećam se da sam prvog dana, kada sam pokušao da popamtim imena svih budućih drugara. Nije mi lako bilo. Sećam se i jednog dečaka kome sam bio trn u oku, a nisam imao pojma zašto, pa je na početku pokušavao da me uznemirava, a danas smo odlični drugovi.. Jednom kada započnete upoznavanje i zbližavanje sa školskim kolegama i upoznavanjem ljudi izvan vaše zone komfora, pronaći ćete fenomenalna nova prijateljstva, pa čak i buduće kolege na poslu,možda, iako do tada ima mnogo.

Šta nas je najviše okupilo? Pozitivni stavovi! Pozitivnost samo privlači istu vrstu energije. To je ono što nam omogućava da nastavimo i da se podržavamo, organizujemo stalno grupni rad i verujemo jedni drugima. Mnogo je lakše kada tokom teških trenutaka u školi imate podršku, pa vas pozitivan stav  ne samo podiže, već može dati  i neku drugu perspektivu. A posle škole, u stanju smo da se skupimo, onda se smejemo, grlimo, pričamo i ohrabrujemo jedni druge. Verovatno ću se za par godina i dalje sećati svih onih koji su mi ajviše osmeha doneli.

Teško je poverovati da smo se kao odeljenje, nakon samo otprilike godinu dana povezali i izgradili poverenje jedni u druge. Ali smo stekli i poverenje učitelja. Iako neki školski drugovi mogu uliti poverenje odmah na početku, a drugi više vole da se ono zaradi, ako odvojite vreme da upoznate ljude oko sebe i izgradite odnose, poverenje nakon toga dolazi prilično lako i mahinalno.

Da biste dobro upoznali ljude u svom razredu, važno je znati ko im je još prioritet u životu. Toliko učenika iz našeg odeljenja ima velike, složnje porodice, braću i sestre koji im znače ceo svet. U mom odeljenju ima dosta primera sloge i ljubavi u porodici, a mislim da, ako je dete lepo vaspitano i ako je odmalena naučeno da voli, onda je verovatno i veoma dobar drug/drugarica. Radili smo veliki broj prijekata u kojima treba da predstavimo svoje najbliže. Gledati fotografije, slušati priče i gledati kolege iz razreda kako vole da budu kod kuće, to je čak i u učionici  inspirativna stvar. Pored toga, saznanje da porodice mojih školskih kolega podržavaju na ovom putovanju i žrtvuju svoje vreme sa tim članom porodice izaziva mi divljenje. Uživao sam u upoznavanju najmilijih svojih školskih kolega, jer su i oni važan deo naše celokupne odeljense zajednice. Pokušali smo da imamo okupljanja koja uključuju porodice naših kolega iz razreda i to nas sve toliko zbližava.

Ovo je samo nekoliko lekcija naučenih upoznavanjem divnih i briljantnih ljudi koji me okružuju u školi. . Vreme koje provodimo zajedno svakog radnog dana je jedinstveo, ali nas zbližava kao kolege i prijatelje pre svega.  Stvarnost je u tome da u ovom trenutku mogu da podignem telefonsku slušalicu i pozovem nekoga iz razreda i mogu biti siguran da će mi pomoći u svemu što mi zatreba. Nikada nisam mogao zamisliti da je to slučaj našeg prvog dana kada smo bili samo soba nepoznatih ljudi koji su delili isti prostor, ali jeste…